Projekat “Palijativno zbrinjavanje – moja briga, moje pravo” zajednički sprovode članovi Inicijative mladih za ljudska prava (YIHR), BELhospice (Srbija), Sue Ryder Care (Albanija) i Građanska alijansa (Crna Gora) uz podršku Balkanske mreže za razvoj civilnog društva Skoplje (BCSDN Skoplje), a uz finansijsku podršku Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA).
Cilj projekta je jačanje kapaciteta organizacija civilnog društva kako bi imale značajnu ulogu u primeni palijativnog zbrinjavanja i zaštiti ljudskih prava najugroženijih grupa – pacijenata sa bolestima koje ograničavaju njihove životne aktivnosti i njihovih porodica u Srbiji, Albaniji i Crnoj Gori.
Projekat je započet sprovođenjem istraživanja u cilju identifikovanja potreba/prepreka za primenu palijativnog zbrinjavanja u sve tri zemlje. Takođe, u okviru projekta čiji je cilj unapređenje veština i znanja pružaoca zdravstvenih i usluga socijalne zaštite, kao i organizacija civilnog društva, sprovešće se akcije zagovaranja za primenu integrisanog pristupa palijativnog zbrinjavanja, promene politika kao i jačanje kapaciteta ključnih pružalaca usluga.
Kroz sve akcije usmerene na priznavanje palijativnog zbrinjavanja kao ljudsko pravo promovisaće se građanski dijalog i međusektorska saradnja, ujedno jačajući međusektorsku saradnju i negovanje partnerstava između javnih institucija, lokalnih vlasti i organizacija civilnog društva.
Projekat će trajati 10 meseci i sprovodiće se od januara do oktobra 2021. godine.
Partneri projekta, BELhospice centar, Ryder Albanija i Građanska alijansa, upućuju neizmernu zahvalnost donatorima SIDA i BCSDN Skoplje na podršci ove inicijative.
Palijativno zbrinjavanje je u ranoj fazi razvoja u sve tri države, Srbiji, Albaniji i Crnoj Gori, koje se suočavaju sa izazovima sve starijeg stanovništva, rastućim brojem pacijenata obolelih od raka, kao i onih koji boluju od neuroloških i drugih životno ugrožavajućih bolesti. Usluge se ne pružaju prema potrebama pacijenata koji se često susreću sa kršenjem njihovih prava. Zbog nedostatka pravnih politika i organizacionih kapaciteta retko se primenjuju integrisane prakse palijativnog zbrinjavanja i holistički pristup. Smatra se da organizacije civilnog društva nisu sposobne da uspešno pružaju usluge palijativnog zbrinjavanja, kao što je to slučaj u razvijenim zemljama.
[separator top=“180″]