Poštovani,

Ovim putem bih htela da vam se zahvalim za sve što ste učinili za mog oca. S obzirom da sam slučajno saznala za vas i to od glavne sestre onkologije sa VMA, istog momenta sam vam se obratila sa molbom da mi pomognete.

Kako nisam znala da postoji jedno takvo divno udruženje i da ipak ima neko misli i na takve pacijente, tog momenta u vama sam videla, spas. Prvi kontakt je bio sa Ljubicom, glas koji nikad neću zaboraviti iz razloga što mi je ulila svo poverenje ovog sveta, zatim tatu dolazi da vidi dr Ivona i tehničar Đorđe.

Doktorki Ivoni jedno veliko hvala što je obilazila mog oca i pokušavala na sve načine da mu pomogne, takođe i Đorđu. Na kraju upoznajemo jednu divnu ženu Vericu – negovateljicu, koja mog tatu diže, kako psihički tako fizički. O Verici su sve reči suvišne, jer prosto ne postoje reči zahvalnosti kako bih joj se mogla zahvaliti. Koliko je pomogala tati, toliko je mene psihički dizala. Uvek će mi ostati urezano sećanje, tatin osmeh svaki put kad je vidi. Verica je neko ko će ostati prijatelj ove kuće kao i dr Ivona i Đorđe, jer dok su svi lekari digli ruke od mog tate, oni su bili tu.

Ja bih sad vama mogla roman ovde da napišem, jer ne znam kako i na koji način mogu da vam se zahvalim, jedino što znam je da ćete svi večno biti u mom srcu i sa zadovoljstvom vas preporučiti dalje, samo se iskreno nadam da u svoj blizini takav problem kao što je moj tata imao, neću imati. Jako mi je žao što niste priznati od strane države, ali kao neko kome je velika čast biti ćerka takvog čoveka, tj. takve veličine čoveka kao što je moj otac i kako se ceo život borio za pravdu, pomagao ljudima, ja ću nastaviti tim putem i pokušati na sve načine da vam pomognem.

Za kraj, još jednom, jedno VELIKO HVALA što ste ušli u tatin život.

Srdačan pozdrav,

Poštovani, ovim putem želim da izrazim svoje veliko zadovoljstvo izuzetnom organizacijom vašeg rada.

Posebne pohvale za dr Gordanu Simić i ms Ljubicu Kostić.

Njihova nesebična pomoć, saveti i podrška, kako bi moj otac što lakše podneo svoju bolest je nemerljiva.

Hvala mnogo!

S poštovanjem,

Poštovana dr Ivona,

Želim ovim putem da Vam iskažem zahvalnost za svaki trenutak koji ste izdvojili za nas.

Pružili ste nam veliku podršku, precizna i jasna objašnjenja oko svega što nam je bilo nejasno, smernice… Sve ste nam to pružili i pokazali veliku brigu za nas.

Sa ovom opakom bolešću (karcinom pankreasa) moj otac M. I. susreo se u svojoj 60-toj god. Na Urgentnom centru potvrđena dijagnoza u maju 2019. godine. Tumor nije mogao da se operiše iz razloga što je zahvatio venu porte. Na konzilijumu je savetovano da se krene sa zračenjem na X nožu, sa naglaskom da je to najbolja terapija za njega. Međutim, saznajemo da u tom trenutku Klinički centar nema softver za pankreas pa samim tim još uvek ne obavlja zraćenja na X nožu. Navodno, softver se očekivao tek u septembru.

Saznali smo za privatnu HT terapiju. Odmah je i započeta ista, jer nam je i predstavljena kao najdelotvornija, a u kliničkom centru nisu mogli da ponude takav isti protokol. Nikakvo praćenje pacijenta, niti raspitivanje o stanju nismo dobijali od klinike koju smo veoma skupo plaćali. Pitamo se i danas da li vode ikakvu statistiku o stopi preživljavanja ili ti o produžavanju života.

Iznenađeni i razočarani.

Saznali smo za Vas početkom 2020. godine.

Toliko razumevanja, strpljenja, jednu lepu energiju i sam pacijent i mi kao članovi porodice doživeli smo u kontaktu sa Vama.

Iako se zbog trenutne situacije sa Covid-om nismo videli, već smo stalno bili u telofonskom kontaktu, osetili smo nesebičnu podršku sa Vaše strane. Nažalost naša bitka se završila u avgustu ove godine.

Želimo na sav glas da preporučimo BELhospice organizaciju, da u ovom haosu od zdravstva još onkoloških pacijenata oseti empatiju, strpljenje i mnogo toga lepog i stručnog od Vas.

Veliko hvala još jednom pre svega dr Ivoni i svim članovima BELhospice tima.

Srdačan pozdrav,