Svaka poseta negovateljice, svaki razgovor, svaki minut proveden u domu pacijenata i članova porodica koje BELhospice tim posećuje je poseban. Ispunjen je emocijama i osećajima koje je rečima teško pojasniti.
Takvi trenuci diraju u dušu i naterale bi svakog da zastane i razmisli, onako filozofski o životu, njegovom smislu i prioritetima. Ipak, i u tim posebnim momentima, ima onih koji se izdvajaju i vredi ih pomenuti.
Rađaju se i stvaraju nevidljive i neraskidive veze, baš kao što je to slučaj sa pacijentkinjom Ivankom i našom negovateljicom Vericom Despić.
Verica u njenom domu, više nije samo neko ko je došao da pomogne, da joj olakša negu, malo ulepša dan. Verica je Ivanki postala i nešto više – kuma na krštenju.
„Kada Verica dođe, meni je to praznik. Tako je pozitivna. Njen osmeh, njena energija i njeno društvo mi mnogo znače. Odmeni sina, koji sve radi oko mene. Nas dve se lepo ispričamo, podružimo, poveravamo se, razmenimo poneku tajnu, slušamo audio knjige… Zato i nije bilo teško doneti odluku da mi bude kuma. Želja da postanem pravoslavna hrišćanka bila je davnašnja, a Verica idealna za tu važnu ulogu. Odluka je došla spontano, a na moju veliku Radost Verica je tu ulogu prihvatila – kaže naša zadovoljna korisnica Ivanka.
Za BELhospice centar Ivanka i njena porodica, čuli su zahvaljujući svom lekaru opšte prakse iz kućnog lečenja u Domu zdravlja i to nakon pet godina od uspostavljanja Ivankine dijagnoze. Iako sa ozbiljnom dijagnozom, niko im pre toga nije pomenuo da ima pravo na palijativno zbrinjavanje.
„Zahvaljujući našoj posvećenoj doktorki čuli smo za vas. Pre toga, nam niko nije ni pomenuo palijativno zbrinjavanje, iako smo BELhospice mogli da pozovemo ranije. Srećom, rečeno nam je da postojite. Stupili smo u kontakt sa vama i dobili ono što nigde drugo nismo mogli.“ – rekao je Ivankin sin.
U nastavku razgovora, pomenuo je da je Ivanka par puta od kada je njena bolest počela, boravila i u Domovima, ali tamo nije imala dobro iskustvo. Sa jedne strane nije želela da opterećuje sina, a sa druge strane nije više mogla ni tamo, jer nega nije bila adekvatna.
Tada u njihov život putem BELhospice ulazi i Verica, zahvaljujući kojoj Ivanka ima osmeh na licu. I ne samo njoj, već svim članovima tima, koji su se našli porodici u različitim fazama i potrebama. I tako već godinu i po dana od kada je naš tim zbrinjava.
„Trenutno je moje stanje takvo da ne mogu više ni malo da se krećem. I zato mi mnogo znači svaka poseta. Da imam sa kim da se ispričam, da sin ima predah. Mnogo mi znači i to što ste nam ustupili antidekubitalni dušek i invalidska kolica, da nemam rane na telu od ležanja i da mogu da se izdignem ili odem kod lekara lakše kada je to potrebno, pošto ni to više nije lak zadatak. Postala sam jako emotivna u poslednje vreme. Zna često da me obuzme i depresija, zbog čega mi negovateljice Verice i vaš dolazak neizmerno znači, podigne me i razgali srce – iskreno će Ivanka.
Sve do penzije 2007. godine radila je u Sava centru u sektoru kulture, priznajući da nije mogla ni da pretpostavi sa čime će se sve kasnije suočiti.
„Kad čovek prestane da radi i da bude u stalnom kontaktu sa ljudima, sve se nekako promeni, svi nestanu. Više vas ne zovu, ne dolaze, a nemoć vas sve više savladava…“ – sa setom i tugom u glasu kaže Ivanka.
Pomoć BELhospice centra, Ivanki i sinu je višestruka. Pre svega, zato što imaju na koga da se oslone.
“Kada ste dugo u svemu što teška i neizlečiva bolest sa sobom nosi, svaka podrška ima veliki značaj. Ne može se dugo biti sam u svemu tome. Mora da postoji neko ko će vam olakšati, neko kome možete u svako doba da se obratite za savet, pomoć i podršku bez griže savesti.
To je nekad više nego što može bilo ko da očekuje. Da znate da imate koga da pozovete, da će biti tu za vas i uputiti u sve što treba da znate ili kome da se obratite, ako nešto nije u njihovoj moći. Zahvaljujući vašim savetima ostvarili smo i novčanu nadoknadu na koju mama ima pravo, što verovatno ne bismo, jer nismo ni zanli da na to imamao pravo” – zaključuje Ivankin sin.
Zato je važno da se na palijativno zbrinjavanje ne čeka, već zatraži odmah po uspostavljanju dijagnoze faze ozbiljne progresivne bolesti, kada još ima dovoljno vremena da pacijent i porodica iskuse punu podršku palijativne nege.
Ako i vi verujete da svaka osoba zaslužuje nežnu, stručnu i dostojanstvenu negu u najtežim trenucima života – podržite naš rad.
Vaša donacija može doneti osmeh, olakšanje i snagu nekoj porodici.
Saznajte kako da pomognete: https://belhospice.org/donirajte-2/